Od samog početka formiranja psihoanalize, analitičari su bili zainteresovani za sadržaje folkloristike. Bajke i mitovi jedne nacije ili šire kulturne zajednice poput individualnih snova obiluju simbolima, koji su za psihoanalizu bili dragoceni putokaz na putu ka nesvesnom. Brojne studije o folkloru nastale su kao nus proizvod pokušaja psihoanalitičara da putem proučavanja folklornog materijala protumače one simbole koji su se javljali kod njihovih pacijenata.
Začetnik psihoanalitičkog tumačenja folklornih sadržaja svakako je Sigmund Frojd. U svojoj knjizi „Tumačenje snova“ uspostavio je relaciju između bajki i mitova i psiholoških sadržaja iz snova svojih pacijenata. Iako je isključivo proučavao individualno nesvesno, smatrao je da su u bajkama projektovani svi naši potisnuti, neprijatni i zabranjeni sadržaji. Bajke, po Frojdu obiluju simbolima koji odgovaraju periodu detinjstva do 6-te godine života. Kraljevi i kraljice personifikacija su roditelja, zla maćeha predstavlja onaj aspekt majke prema kome dete oseća negativne, “zabranjene“ emocije. Sve preteće muške figure projekcija su oca i potpomažu razrešavanju edipalnog kompleksa. Rivalitet među siblinzima, ljubomora, zavist nalaze svoj odušak u simbolici mitova i bajki.
Frojdovo učenje naglasak stavlja na seksualni nagon, koji je po njemu najmoćnija pokretačka sila u čoveku, te je samim tim i najveći deo potisnutog materijala seksualne prirode. Frojd je u svojoj terapijskokj praksi koristio tumačenja do kojih je dolazio analiziranjem sadržaja bajki, kako bi pomogao svojim pacijentima da se suoče sa sopstvenim fantazijama i potisnutim sadržajem.
Frojdov saradnik Oto Rank, takođe se bavio analizom folklornog sadržaja. Uglavnom je analizirao grčke mitove i upoređivao mitske biografije različitih junaka evropske tradicije. U svom delu “Mit o rođenju heroja“ iskazao je obrazac koji prati različite mitove o herojima. Priča zapravo prati junaka na putu adolescencije i završava se procesom inicijacije, kada je glavni junak pobedio sve izazove na putu odrastanja.
Analiziranje bajki i mitova postala je zanimacija i mnogih drugih analitičara, kao što su Ernest Jones, Erih From, Geza Rohajm.
Dečiji psihijatar, Bruno Betlhajm je u svojoj knjizi “Značenje bajki“ dosledno primenio Frojdov pristup. On je bajke analizirao tako što ih je hronološki poređao prema problemima koje prate specifične psiho-seksualne razvojne faze dečijeg razvoja (oralna, analna, falusno-edipalna, problemi adolscencije, itd.). Pokazao je kako se u bajkama koriste simboli koji su bitni za ove stadijume ličnosti. Npr.bajka “Ivica i Marica“ simbolički obrađuje probleme karakteristične za oralnu fazu razvoja (ostavljeni zbog gladi roditelja, strah od odstranjivanja, veštica kao simbol ograničenja- odbijanje od dojke), dok “Trnova ružica“ obrađuje temu adolescencije (stogodišnji san predstavlja kraj adolescencije).
Drugačiji pristup u proučavanju mitova i bajki ponudio nam je K.G.Jung. On je odbacio ideju o seksualnom nagonu kao dominantnom u čoveku i uveo pojam kolektivno nesvesnog. Jungovi simboli su metafizički i povezani su sa prekulturnim, bezličnim slikama, koje se ne vezuju ni za jedan kulturni model. To su primordijalne slike – ARHETIPOVI koji predstavljaju ostatke ljudske psihe kao takve. Ovi simboli egzistiraju kako u snovima, tako i u folklornom sadržaju različitih kultura. Arhetipske slike imaju dualnu prirodu, pozitivne i negativne karakteristike i po potrebi mogu biti i jedno i drugo. Jung je izdvojio četiri bazična arhetipa: Senka, Persona, Anima i Animus.
PERSONA – Različite psiho-socijalne uloge koje imamo u životu, maska koju stavljamo u zavisnosti od socijanog konteksta. Potrebna za socijalizaciju i adaptaciju, ali do problema dolazi ukoliko osoba pobrka svoju pravu ličnost sa personom.
SENKA – Tamna strana naše ličnosti, koju težimo da odstranimo, potisnemo u nesvesno ili projektujemo na spoljni svet. Koliko god se trudili da je različitim mehanizmima odbrane držimo „iza paravana“, ona će nači način da pokaže svoje lice. Naš je stalni pratilac. Primer: bajka “Carevo novo odelo“ – senku predstavljaju krojači koji svesno šalju caru odelo od “providne“ niti, dok opziti “psihičku čistoću“ predstavlja dete koje je jedino imalo hrabrosti da ukaže da je car zapravo go.
ANIMA i ANIMUS – Predstavnici ženskog principa u muškarcu, tj.muškog u ženi. Anima i Animas utiču na naš psihički život tokom celog života. Predstavljaju projekcije naših prvih doživljaja kada postanemo svesni majke i oca.
Jung je smatrao da su ljudi suštinski bipolni u psihičkom smislu, i da postajemo kompletne ličnosti samo ukoliko uspešno integrišemo ova dva naizgled suprostavljena principa. Krajnji cilj psihološkog sazrevanja, po Jungu, postiže se putem Individuacije, tj. harmonizacije svesnog i nesvesnog (ucelovljavanja individue).
Pored uspešnih interpretacija i jedinog mogućeg analitičkog razmatranja sadržaja folkloristike, mnogi folkloristi i antropolozi su ove pristupe smartrali spekulativnim.
Alen Dandes je ovu rezervisanost antropologa formulisao na sledeći način: “Činjenica da psihoanalitičari ove sadržaje, simbole smatraju univerzalnim i tako su ih i tumačili, ne uzimajući u obzir kulturni kontekst sadržaja i pacijenta“.