Kada govorimo o identitetu u kontekstu zdravlja, koristimo se terminima poput celovitosti, postojanosti, kontinuitetu, integrisanosti. To ne znači da elementi koji ga čine, različite identifikacije nisu promenljive i fleksibilne.

Mnoge uloge koje su bile deo našeg repertoara ličnosti, tokom života, bivaju prevaziđene i redefinasane, a pojavljuju se neke nove. Međutim, postoji određena vrsta kohezije i dijaloga izmedju tih naizgled različitih elemenata, tj.težimo joj u kontekstu optimalnog razvoja.

Takođe, možemo da razmišljamo o sopstvenom identitetu i preispitujemo određene navike i ponašanja koja iz njih proizlaze. Ako ne možemo, onda je ta povezujuća nit slaba, te je moguća konfuzija identiteta. Mehanizmi odbrane se bave održavanjem krhke konstrukcije i čovek je u modu preživljavanja. Drži se čvrsto za neke uloge, dok neke druge otcepljuje. U srži ličnosti vlada strah.

Kao ličnosti se formiramo kroz odnos, a u igri su razliciti faktori. Naša konstitucija, interakcija sa starateljima, sociološki i kulturološki faktori. Opasno je kada se neki od faktora izdvaja i veliča kao jedini.

Prvo pitanje koje se od ranog razvojnog perioda stavlja

pred naš Ego, centralnu instancu ličnosti je pitanje : “Ko sam ja?”

Tu dolazi i ono : “A, ko ja nisam?”

Sa rađanjem svesti dolazi do diferencijacije iz neizdiferenciranog nesvesnog omnipotentnog sve i dete počinje da stvara razliku između Ja i Ne-Ja. Ovo je prvi korak na putu formiranja ličnosti. Kasnije dolaze pitanja i ko želimo da budemo nasuprot onome sto ne želimo, sto je usko povezano sa vrednostima koje negujemo.

Pitanje identiteta postaje jako osetljiva tema. Bilo da se radi o ličnom, ili kolektivnom, ljudi gaze kao po jajima.

Secam se studija antropologije i teškoće da se utvrdi jasna definicija za etničku zajednicu, a opet većina ljudi je imala snažne emocije u vezi grupe sa kojom se identifikuje, ne mareći za etnološke kriterijume i odrednice.

Jedino što mi nekad zaboravimo je da smo se ceo život, što svesno što nesvesno preispitivali i menjali, ali opet ne treba zanemariti koliko je kriza identiteta bolna, a, opet, sa druge strane neophodna za razvoj.

Ako bismo mogli malo da napravimo distancu u odnosu na svoje identifikacije i ukljucimo naučnu radoznalost, bilo bi za sve nas mnogo lakse da promišljamo o značaju pojedinačnih faktora koji učestvuju u kreiranju identiteta.

Možda budemo spremni da u prihvatajućem okruženju otvaramo ovakve teme, iako je teško. Dira u srž naše ličnosti.

Foto: Preuzeto sa Fb. stranice Wanderings