Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja, lakog, umerenog ili teškog stepena. Ispoljava se kombinacijom sledećih simptoma: sniženo raspoloženje i tuga – koji su najjači najčešće u jutarnjim satima,osećaj praznine i krivice, bespomoćnost, manjak samopouzdanja, slaba koncentracija, povećana razdražljivost, somatske tegobe, plačljivost, problemi sa spavanjem, apetitom i seksualnom željom, osećaj umora, bezvoljnost, izostajanje uživanja u stvarima u kojima je osoba uživala ranije, socijalna izolacija, suicidalne misli i pokušaji suicida.
Ono što se u Racionalnoj Emotivnoj Bihejvioralnoj Terapiji (REBT-u) smatra kao važan faktor za nastajanje i održavanje negativnog afekta, koji se sreće kod depresije, jeste način razmišljanja.
Upravo način na koji ljudi misle o određenim situacijama (njihovo doživljavanje, tumačenje i zaključivanje) uzrokuje način emocionalnog reagovanja na njih, kao i ponašanje. Ovi načini razmisljanja mogu da se jave u nekoliko formi kao automatske misli, kognitivne distorzije i kognitivne sheme.
Automatske misli odnosno uverenja javljaju se spontano, po nekom automatizmu, osoba ih najčešće nije svesna. Ljudi se toliko naviknu da misle na određene načine, da prestaju da ih primećuju i preispituju, jednostavno veruju u njih. Ove misli se aktiviraju spontano kada se procenjuju neke konkretne situacije.
Kada je rec o depresiji, često je trigerovana situacijama koje nose mogucnoćnost da se dogodi neki gubitak ili neuspeh. Nevolja je u tome što ova uverenja upravljaju percepcijom i postaju filteri kroz koje se posmatra svet. Ukoliko su ova uverenja iracionalna (rigidna, nelogična i u neskladu sa realnošću) emocije koje će se javiti kao odgovor biće nezdrave, a ponašanja nekonstruktivna.
Ono što je važno napomenuti da se ove automaske misli baziraju na kognitivnim shemama – bazičnim obrascima koji su duboko ukorenjeni u našu ličnost – i utiču na to kako će ljudi videti svet, sebe ili druge ljude. Ovi obrasci se formiraju tokom odrastanja, pod uticajem su porodičnih odnosa i funkcionisanja u primarnoj porodici. Oni predstavljaju bazu na osnovu koje se procenjuju životni događaji i situacije.
Tipično kod depresije jeste postojanje kognitivnog trijasa: negativne ideje o sebi, drugima i svetu. Tako recimo osoba koja pati od depresije moze sebe u nekoj situaciji da procenjuje na sledeći način: “Nevoljen sam i strašno je biti nevoljen, to znači da ne vredim kao osoba, da sam neadekvatan”. Za osobu koja se drži ovih uverenja ona su neupitna, ona nastoji da veruje u njih kao da su stvarna i istinita. Kako bi onda naša depresivna osoba još mogla da razmišlja? Ako bi recimo imala uverenja “strašno je kada si nevoljen”, mogla bi da lako iz toga zaključi da “mora udovoljavati drugima kako bi je drugi voleli”. Jasno je da je ovo neodrživa postavka kako je iracionalna, jer i sama zna da je nemoguće da svima udovolji i da je zato vole, jer tako funkcioniše realnost. Pa, kada se nađe u situacijama koje trigeruju ovu iracionalnu procenu, osetiće se najverovatnije depresivno i potišteno. I za sebe će potvrditi svoje sržno uverenje da je u suštini on/a stavrno osoba koju je nemoguće voleti. Takodje, u ovom kontekstu, sto je čest slučaj (pomenuti kognitivni trijas), ova osoba pored negativne procene sebe, moze negativno procenjivati i druge i svet oko sebe “drugi ljudi su loši, nikome nije stalo do mene”, ” život nema smisla” i sl.
Zamislimo, dalje da prijatelj ne odgovara na poruku ove naše depresivne osobe. Njen zaključak lako bi mogao da bude “ne odgovara mi, jer me ne voli, mrzi me“. Umesto da joj padnu na pamet neka alternativna i manje iracionalna objašnjenja: “Verovatno je zauzet, javiće se kada stigne, ovo sigurno ne znači da me ne voli“, njoj je teško da poveruje u ovu formu. S toga kako je ubeđena da je sada prijatelj mrzi jer ne odgovara, ona kreće da se oseća depresivno i omrženo. Pored depresivnosti, osoba koja pati od depresije neretko osecace i bes i povredjenost, jer smatra da nije zasluzila takav nefer tretman. I krivicu, jer se često oseća kao da je nešto loše uradila i da je mogla bolje.
Pored ovih automatskih misli, postoje i disfunkcionalni misaoni obrasci koji su uobičajeni kod svakog ko ima problem sa depresijom, i držeći se njih, održava se i depresija. Ova disfunkcionala razmišljanja su navike u razmišljanju o sebi, drugima, događajima, životu, koje nisu zasnovane na stavrnosti (na objektivnom, nepristrasnom posmatranju). Pošto su u neskladu sa stvarnošću, izgledaju iskrivljeno i predstvaljaju greške u razmišljanju (kognitivne distorzije). Neke od tipičnih kognitivnih distorzija kod depresije su:
- Katastrofiziranje-uvek predviđanje najgoreg mogućeg ishoda- “Pozvaće me šef i sigurno će me otpustiti“.
- Mentalni filter-fokusiranje samo na negativne informacije o sebi i životu, a ignorisanje pozitivih- ovoj osobi lakše će biti da čuje kritike na svoj račun, dok će pohvale i stavri koje dobro radi ignorisati, neće im pridavati važnost.
- Sve ili ništa-zaključivanje u terminina ili je crno ili je belo, postoje samo te dve krajnosti i ništa između. Sve je ili dobro ili loše. “Ili sam nešto obavio/la savršeno ili je totalna propast“.
- Preterana generalizacija-tendencija da se zaključuje na osnovu jednog ili više negativnih iskustava da će ubuduće sve biti loše. “Nikada neću naći dečka“ , “Nikada me neće niko voleti“.
- Emocionalno rezonovanje- pogrešno zaključivanje na osnovu emocija. “Osećam se bezvredno, dakle ja sam bezvredna osoba“.
- Personalizacija- automatsko prihvatanje krivice za neke događaje čak kada nemaju veze sa vama. “Nije me pozvao, jer sam užasan prijatelj“.
- Etiketiranje- jedan oblik preterane generalizacije gde sebe procenjujemo na osnovu jedne situacije. ”Pao sam ispit, glup sam i nesposoban.
Depresija je, između ostalog, uzrokovana i održavana kombinacijom disfunkcionalnog procesa razmišljanja i neprilagođenog i nekonstruktvnog ponašanja koje je u vezi sa ovim misaonim procesom. Pošto se ove disfunkcionalne misli i ponašanja nauče, ljudi sa depresijom takođe mogu naučiti nove, prilagodljivije načine razmišljanja, koja mogu da im pospeše raspoloženje i povećavaju njihovu sposobnost da se nose sa svakodnevnim problemima i stresorima.
Zato, ako osoba promeni svoje misli i ponašanje, uslediće i promena emocija i raspoloženja.
Reference: https://www.mentalhelp.net/depression/cognitive-behavioral-therapy/
Foto: Preuzeto sa FB. stranice Wanderings