KONTAKTIRAJTE NAS
Unesite vaše podatke i poruku
Pošalji

TERAPEUTSKI LIST – iz ugla psihoterapeuta

 O čemu sve razmišlja psihoterapeut tokom svog rada pod supervizijom, najbolje se može videti kroz prikaz primera jednog terapeutskog lista. U ovom slučaju reč je o psihoterapeutu sistemske porodične terapije.       

TERAPEUTSKI LIST

IME I PREZIME KLIJENTA:  M.B.

KO JE PRISUTAN NA SEANSI: Klijent i terapeut     

DATUM: 25. 09. 2010. godine

BROJ SESIJE: Druga

Razmišljanja koja prethode seansi (moguće hipoteze, plan rada, važne teme, prateća osećanja terapeuta):

Moguće hipoteze:

  • Da bi se razlikovala od ljudi iz seoske sredine u kojoj je rođena, M.B. je kao svoj preferirani narativa izabrala onaj u kome je ona osoba koja će raditi na rešavanju bitnih društvenih problema i za to dobiti priznanje od dominantne kulturne sredine (urbane, intelektualne).
  • Sklonost ka idealizaciji kod M.B. ima dvostruku ulogu. Sa jedne strane, daje joj potrebnu motivaciju da istraje u ostvarivanju svojih ciljeva, dok joj, sa druge strane, onemogućava racionalno sagledavanje situacije i sopstvenih resursa.
  • Simptomi se javljaju kada M.B. uz sve svoje napore ne uspeva da dođe do željenog cilja, čime se ruši i željena slika o sebi.

Plan rada: – M.B.već godinama pretenduje da rešava probleme na isti način, te tako primenjuje nefunkcionalni obrazac “more of the same“. Potrebno je uvesti nove perspektive, uhvatiti se u koštac sa problemom iz različitih uglova. Iz tog razloga, stavljam akcenat na narativni terapijski pristup.

Važne teme:

  • Važno je završiti određen društveni fakultet,
  • Važno je biti profesionalno ostvaren i imati društveno priznatu i cenjenu karijeru,
  • Važno je razlikovati se od svoje sredine (urbano nasuprot ruralnom).

Prateća osećanja: – Bila sam zadivljena snagom i istrajnošću M.B. u ispunjavanju sopstvenih ciljeva.

  • Blago uznemirena dok je M.B. pričala o čuvanju tajne (obnavljanje iznova i iznova iste godine na željenom fakultetu) i idealizovala mogućnosti koje pruža preferirani fakultet.

Proces tokom seanse (pridruženost, pozicija terapeuta, koju poziciju porodica nameće terapeutu, značajne intervencije, reakcije porodice/pojedinca, osećanja terapeuta):

 http://www.huffingtonpost.com/abby-rodman-licsw/choosing-a-psychotherapis_b_12044856.html

 

Pridruženost: – Iz bliske pozicije, fokusiranje na pozitivne aspekte osobe, udruživanje kroz potvrđivanje:

  • B. pozitivno reaguje na ovu vrstu pridruženosti,
  • Vrlo je otvorena i spremna da se bavi de-konstruisanjem dominantnog, problemom zasićenog narativa.

Intervencije: – Tehnike nerativne terapije: pitanja za dekonstrukciju, pitanja za otvaranje prostora, pitanja o preferencijama, pitanja za razvoj priče i pitanja o značenju,

  • Strateške tehnike: Interpretacija u cilju redefinisanja simptoma, pozitivna konotacija, De Šazerova tehnika – “Mnogi ljudi u vašoj situaciji bi …“

Osećanja terapeuta: – pozitivna, jer smo bile na dobrom putu.

Refleksije nakon seanse / samorefleksivnost ( Šta je bilo korisno za porodicu/klijenta? Šta sam mogla drugačije? Kako porodica/klijent utiče na mene? Kako ja utičem na porodicu/klijenta? Moja osećanja nakon seanse? Lična/porodična tema koju je porodica/klijent pokrenuo?)

  • Pridruživanje, potvrđivanje, pozitivna konotacija, preispitivanje dominantnog narativa;
  • Da budem manje direktivna u nekim segmentima, da što više ispitujem terapeutski odnos (sada i ovde);
  • Tokom studija sam bila sklona idealizovanju odreženih osoba, institucija, itd. Tako da mi je seansa pokrenula različite emocije iz tog životnog perioda.

Etička pitanja: (uticaj roda, kulture, socijalnog statusa, vrednosti, itd.)

Značajne teme: Urbana kultura/seoska kultura : različito vrednovanje visokog obrazovanja; vrednosti porodice nasuprot ličnih; odlazak dece iz seoske porodice direktno utiče na organizaciju imanja i njegov opstanak; težnja za priznanjem od strane dominantne kulture (urbane,intelektualne).

Šta sam naučila iz ove seanse? (Šta smatram bitnim/čemu da posvetim pažnju u svom daljem profesionalnom razvoju?):

  • Da ne budem brzopleta, pa u tom smislu i direktivna. Da držim tempo koji odgovara klijentu,
  • Uvek iznova preispitivati terapijski odnos.

 

Terapeut: Nađa Šarenac

2 komentara on TERAPEUTSKI LIST – iz ugla psihoterapeuta

  1. Mića
    March 6, 2017 at 5:33 pm (1 year ago)

    Vrlo detaljan prikaz, koji ilustruje, na konkretnom primeru, složenost pristupa terapeuta svakom klijentu. Tekst je koristan klijentima, jednako kao i onima koji tek razmišljaju da se jave terapeutu. Informacije u tekstu ohrabruju potencijalne klijente da lakše odluče da krenu na psihoterapiju.

    Reply
    • nadja sarenav
      March 6, 2017 at 7:30 pm (1 year ago)

      Zahvaljujem se na komentaru.Uocili ste cilj otvaranja ove teme.

      Reply

Postavi komentar