TERAPEUTSKI LIST – iz ugla psihoterapeuta

 O čemu sve razmišlja psihoterapeut tokom svog rada pod supervizijom, najbolje se može videti kroz prikaz primera jednog terapeutskog lista. U ovom slučaju reč je o psihoterapeutu sistemske porodične terapije.       

TERAPEUTSKI LIST

IME I PREZIME KLIJENTA:  M.B.

KO JE PRISUTAN NA SEANSI: Klijent i terapeut     

DATUM: 25. 09. 2010. godine

BROJ SESIJE: Druga

Razmišljanja koja prethode seansi (moguće hipoteze, plan rada, važne teme, prateća osećanja terapeuta):

Moguće hipoteze:

• Da bi se razlikovala od ljudi iz seoske sredine u kojoj je rođena, M.B. je kao svoj preferirani narativa izabrala onaj u kome je ona osoba koja će raditi na rešavanju bitnih društvenih problema i za to dobiti priznanje od dominantne kulturne sredine (urbane, intelektualne).
• Sklonost ka idealizaciji kod M.B. ima dvostruku ulogu. Sa jedne strane, daje joj potrebnu motivaciju da istraje u ostvarivanju svojih ciljeva, dok joj, sa druge strane, onemogućava racionalno sagledavanje situacije i sopstvenih resursa.
• Simptomi se javljaju kada M.B. uz sve svoje napore ne uspeva da dođe do željenog cilja, čime se ruši i željena slika o sebi.

Plan rada: – M.B.već godinama pretenduje da rešava probleme na isti način, te tako primenjuje nefunkcionalni obrazac “more of the same“. Potrebno je uvesti nove perspektive, uhvatiti se u koštac sa problemom iz različitih uglova. Iz tog razloga, stavljam akcenat na narativni terapijski pristup.

Važne teme:

• Važno je završiti određen društveni fakultet,
• Važno je biti profesionalno ostvaren i imati društveno priznatu i cenjenu karijeru,
• Važno je razlikovati se od svoje sredine (urbano nasuprot ruralnom).

Prateća osećanja: – Bila sam zadivljena snagom i istrajnošću M.B. u ispunjavanju sopstvenih ciljeva.

• Blago uznemirena dok je M.B. pričala o čuvanju tajne (obnavljanje iznova i iznova iste godine na željenom fakultetu) i idealizovala mogućnosti koje pruža preferirani fakultet.

Proces tokom seanse (pridruženost, pozicija terapeuta, koju poziciju porodica nameće terapeutu, značajne intervencije, reakcije porodice/pojedinca, osećanja terapeuta):

Pridruženost: – Iz bliske pozicije, fokusiranje na pozitivne aspekte osobe, udruživanje kroz potvrđivanje:

• B. pozitivno reaguje na ovu vrstu pridruženosti,
• Vrlo je otvorena i spremna da se bavi de-konstruisanjem dominantnog, problemom zasićenog narativa.

Intervencije: – Tehnike nerativne terapije: pitanja za dekonstrukciju, pitanja za otvaranje prostora, pitanja o preferencijama, pitanja za razvoj priče i pitanja o značenju,

• Strateške tehnike: Interpretacija u cilju redefinisanja simptoma, pozitivna konotacija, De Šazerova tehnika – “Mnogi ljudi u vašoj situaciji bi …“

Osećanja terapeuta: – pozitivna, jer smo bile na dobrom putu.

Refleksije nakon seanse / samorefleksivnost ( Šta je bilo korisno za porodicu/klijenta? Šta sam mogla drugačije? Kako porodica/klijent utiče na mene? Kako ja utičem na porodicu/klijenta? Moja osećanja nakon seanse? Lična/porodična tema koju je porodica/klijent pokrenuo?)

• Pridruživanje, potvrđivanje, pozitivna konotacija, preispitivanje dominantnog narativa;
• Da budem manje direktivna u nekim segmentima, da što više ispitujem terapeutski odnos (sada i ovde);
• Tokom studija sam bila sklona idealizovanju odreženih osoba, institucija, itd. Tako da mi je seansa pokrenula različite emocije iz tog životnog perioda.

Etička pitanja: (uticaj roda, kulture, socijalnog statusa, vrednosti, itd.)

Značajne teme: Urbana kultura/seoska kultura : različito vrednovanje visokog obrazovanja; vrednosti porodice nasuprot ličnih; odlazak dece iz seoske porodice direktno utiče na organizaciju imanja i njegov opstanak; težnja za priznanjem od strane dominantne kulture (urbane,intelektualne).

Šta sam naučila iz ove seanse? (Šta smatram bitnim/čemu da posvetim pažnju u svom daljem profesionalnom razvoju?):

• Da ne budem brzopleta, pa u tom smislu i direktivna. Da držim tempo koji odgovara klijentu,
• Uvek iznova preispitivati terapijski odnos.

Terapeut: Nađa Šarenac