KONTAKTIRAJTE NAS
Unesite vaše podatke i poruku
Pošalji

PRIMER STUDIJE SLUČAJA POSREDSTVOM KLINIČKOG INTERVJUA III deo

Mini studija slučaja

Ispitanik: M. M., star 28 godina

 

Završni deo studije slučaja predstavljaju analiza intervjua i formulacija slučaja

Analiza intervjua

Pre početka eksplorativnog intervjua, ispitaniku je pročitan rezime LOBI-ja. Složio se sa većinom stvari, sem sa mogućnošću ambivalentnih osećanja prema ocu. Kako bi se bolje spoznala psihodinamika ispitanika i rasvetlili glavni aspekti zona konflikta, pristupljeno je produbljenom ispitivanju.

familyPodaci iz LOBI-ja  ukazali su da ispitanik dolazi iz skladne patrijarhalne porodice iz koje su potekle tri generacije policajaca, u kojoj se članovi međusobno vole, poštuju i podržavaju. Ovakav model “porodične idile“ ispitanik želi da prenese i na svoju buduću porodicu. Međutim, kada govori o svom odnosu sa ocem i porodičnim uverenjima i očekivanjima, evidentan je nesklad između verbalnog iskaza i neverbalnih pokazatelja prikrivenih osećanja anksioznosti i agresije ( stiskanje usne, skretanje pogleda, prekrštene ruke, vrpoljenje u stolici, itd.). Ispitaniku se postavljaju više direktivna pitanja kako bi se stekao bolji utisak o dinamici porodičnih odnosa.

Ispitanik se žali na bolove u stomaku i kičmi, čiji uzrok još uvek nije ustanovljen medicinskim putem. To  neznanje stvara zabrinutost i strah kod ispitanika koji cirkularno pojačavaju intenzitet simptoma. Zdravstvene tegobe mu otežavaju svakodnevno funkcionisanje, pa samim tim i početak zajedničkog života sa svojom devojkom, sa kojom namerava da u skorije vreme zasnuje porodicu. Upravo pojava ovih simptoma predstavlja put za odgonetanje ispitanikovih uverenja. Ispitanik smatra da treba uvek da bude jak i da ne pokazuje svoje slabosti pred drugima. Po prvi put u životu, usled jakih bolova, on se oseća slabo i ima potrebu da govori o svom emotivnom stanju. Međutim, duboko urezana porodična maksima „Biti jak da bi uspeo i bio cenjen“ kontradiktorna je ovim potrebama, pa se usled toga kod ispitanika javlja osećaj krivice kada poklekne, a ujedno i potisnuta agresivnost prema ocu, koji u njegovim očima nikada nije pokazivao svoje slabosti. Uočava se da ispitanik gaji ambivalentne emocije prema svom ocu, sa jedne strane mu se divi i poštuje ga, a sa druge strane ga krivi što je toliko visoko postavio kriterijume. Zbog nemogućnosti da ih ispuni, kod ispitanika je isplivao unutrašnji sukob između potrebe da “bude savršen“, po porodičnim merilima i realnih mogućnosti.

Analiza ponašanja ispitanika tokom intervjua

Ispitanik je bio saradljiv tokom čitavog intervjua. Otvoren je i razgovetan, daje pune odgovore. Naravno, delovi intervjua koji su zadirali u zone konflikta bili su i emotivno obojeni. Mimika uglavnom odgovara verbalnom izrazu, sem u slučajevima koje sam prethodno spomenula. Neosvešćena ambivalentna osećanja prema ocu, strah da neće uspeti da formira sopstvenu porodicu po uzoru na porodicu porekla, kao i strah da će ga emocije savladati i da neće uspeti da održi samokontrolu su neke od tema, gde govor tela daje više informacija od samih reči. Uočljiva je razlika između držanja tela, opuštenosti i vedrine ispitanika prilikom odgovaranja na pitanja iz LOBI-ja i blage napetosti, uzdržanog stava, zatvorenog držanja i facijalne ekspresije koja odražava potisnutu anksioznost i nemoć.

Formulacija slučaja

M.M. je društvena i otvorena osoba, funkcionalna podjednako na socijalnom i profesionalnom planu. Takođe, pokazuje sigurnu afektivnu vezanost u muško-ženskim odnosima. Inteligentan je, odgovoran, istrajan i predusretljiv što su sve snage njegove ličnosti, koje će mu biti od pomoći u osvešćivanju i prevazilaženju sopstvenih strahova i ambivalentnih emocija, proizašlih iz nefleksibilnih i nefunkcionalnih porodičnih uverenja.

photo-1439853918570-9637bca314e6Kako bi se zaštitio od suočavanja sa “nedozvoljenim“ emocijama, M.M. se koristi sledećim mehanizmima odbrane: negacijom, potiskivanjem i racionalizacijom. Fizički simptomi, kao okidači emotivnog konflikta u  M.M.-oj ličnosti, pojačavaju se cirkularnim putem, tako da dolazi do razvoja straha od same pojave istih.

Sa stanovišta sistemske paradigme, pomenuti simptomi bi mogli imati nekoliko funkcija u okviru dva sistema (M.M.-ove porodice porekla i zajednice koju čine on i njegova devojka). Moguće su sledeće hipoteze:

 – Simptomi su u funkciji održavanja status qwo-a (odlaže se formiranje sopstvene porodice). M.M. se nalazi u senzitivnom periodu porodičnog ciklusa, on je na prelazu između faze “slobodnih strelaca“  i faze zasnivanja braka (porodica bračnog para bez dece),

– Simptomi su u funkciji prorade emocija, tj. emotivnih interakcija (ukazuju na nesklad između “autentične“ emocije i onoga što se “ne sme“ osećati ),

– Simptomi su u funkciji regulisanja bliskosti i distance sa porodicom porekla (neophodno je preispitati i možda redefinisati odnose sa roditeljima, pre zasnivanja sopstvene porodice),

– Naposletku, simptomi su u funkciji zadržavanja pozicije moći u novoformiranoj zajednici  u zajednici M.M. sa devojkom, pomažu M.M. da bude stavljen u prvi plan kao “identifikovani pacijent“.

Sa stanovišta TA, M.M. je usvojio životni skript, u kome dominira skriptni imperativ : „Budi jak ako želiš da uspeš i budeš poštovan“, što je implicitno značilo zabranu pokazivanja slabosti i ispoljavanja negativnih emocija. Kako se životna situacija promenila u trenutku kada M.M. treba da osnuje sopstvenu porodicu, u njemu se pojavio i strah da neće uspeti da ispunjava skriptne imperative. Dolazi do dekompenzacije ranije kompenzovanog kontraskripta, što postavlja M.M. pod aktivno delovanje skriptne zabrane.

soulNa osnovu ranije ukazanih snaga, smatra se da M.M. ima potencijala za promenu. Predlaže se terapija novom odlukom ili sistemska porodična terapija, kako bi se kombinacijom narativnih i strateških metoda izvršila dekonstrukcija problema, a putem genograma ispitale porodične vrednosti i uverenja u okviru M.M-ove porodice kroz tri generacije.

Postavi komentar