Archive of ‘Priredila: Nađa Šarenac’ category

Brbljiva kultura

Skoro sam gledala emisiju “Agape“ u kojoj je gostovala dr Zorica Tomić, a tema je bila njena nova knjiga “Knjiga o ćutanju“. Iznete su zanimljive teze i na mene je ostavila veliki utisak, jer sam počela da razmišljam o tome koliko smo preplavljeni „bukom“ u ovoj našoj zapadnoj kulturi i koliko je svakodnevna komunikacija postala jednosmerna i površna, a javne rasprave lišenje uvažavanja i kriterijuma vrline. „Ne znamo kada da ćutimo, kada da oćutimo, kada da saslušamo, a kada da priznamo sebi da i ne znamo baš dovoljno o temi o kojoj diskutujemo“, istakla je Zorica Tomić.

Podeliću sa vama ideje koje smatram važnim, a čiji će značaj prepoznati svi oni koji žele da porazmisle na koji način komuniciraju i koliko vremena troše, kako ne bi ostali van glavnih tokova nametnutih komunikacijskih polja.

Bića smo koja govore, koja se iskazuju u govoru i tako potvrđuju svoje mesto u svetu i društvenom uređenju kome pripadaju.

Pritisak racionalnosti u Zapadnoj kulturi tera nas da sve izanaliziramo, kvantifikujemo, izmerimo, da učinimo dostupnim, izloženim. Čovek zapadne kulture je eksploatator, onaj koji osvaja prirodu i iskazuje svoju moć nad njom. Onaj koji svet čini transparentnim, naročito u eri informatičkih tehnologija.

Zorica Tomić ističe da je suštinska razlika između istočnjačkih kultura u odnosu na zapadne u tome što one ne žele da ispolje moć nad prirodom, već da pronađu modele   po kome se može živeti u saglasnosti sa prirodom.

Reči imaju moć. Svi smo se više puta uverili u životu da je reč britkija od sablje, da ume da boli. Reći su instrument u odmeravanju pozicija moći. Poenta je nadvladati sagovornika, ne nužno saslušati ili razumeti.

(more…)

Nova istraživanja zdravstvene psihologije na temu stresa

Zdravstvena psihologija se definiše kao„skup specifičnih, obrazovnih, naučnih i stručnih doprinosa psihologije, kao zasebne discipline unapređenju i održavanju zdravlja, sprečavanju i lečenju bolesti, te uočavanju etioloških i dijagnostičkih odnosa zdravlja, bolesti i pratećih smetnji.“(Matarazzo, 1980.)

Svi smo već upoznati sa pojmom stresa koji je ušao u rečnik svakodnevnice. Ne možemo ga izbeći sve i da hoćemo. Određena količina stresa se pokazala kao neophodna šansa za razvoj ličnosti i postizanje zadovoljstva, ali šta raditi sa kontinuiranim svakodnevnim stresom vezanim za pritiske na poslu i različita očekivanja koja nose socijalni kontakti.

Folkman i saradnici su izdvojili različite koping strategije i svrstali ih u dve grupe. Prva grupa strategija su one koje su orjentisane na problem. Čine je konstruktivne aktivnosti u vezi stresnog događaja, i primenjuju se onda kada je problem rešiv. To je na prvom mestu strateško prevladavanje stresne situacije, ulaganje napora da se situacija preokrene u našu korist, traženje socijalne podrške, porodice, prijatelja, društvenih grupa sa sličnim problemima, itd.

Drugu grupu koping strategija čine one aktivnosti koje su usmerene na emocije, tj. na prevladavanje emocionalne posledice stresora. One se koriste ukoliko je problem nerešiv. To bi bile sledeće strategije: uspostavljanje samokontrole, pokušaj da se osećamo bolje u pogledu stresne situacije. Distanciranje, time out u neuspešnim naporima, pronalaženje pozitivnih značenja stresnog iskustva, a minimiziranje negativnih, prihvatanje odgovornosti za ličnu ulogu u stresnoj situaciji, izbegavanje stresora (alkohol, pušenje, lekovi).

U ponudi su i različite tehnike koje pomažu čoveku da se opusti, obradi nezdrave emocije i pronađe nove  zdravije načine u borbi sa stresorima. To su masaža, meditacija, autogeni trening i druge tehnike relaksacije, zdrava ishrana, dovoljno sna, bavljenje nekom fizičkom aktivnošću, hobijem, biofeedback, hipnoza, terapija pokretom oka EMDR i  drugi različiti oblici psihoterapije.

(more…)